Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

СТРУЦНО ОСПОСОБЉАВАЊЕ ЛИЦА СА СТЕЦЕНИМ ВИСОКИМ ОБРАЗОВАЊЕМ

ИЈЗЦГ

>

Радни доручак Министра здравља са представницима медија

Храповић: Здравствени систем сервис свих грађана

Храповић: Здравствени систем сервис свих грађана
Датум објаве: 14.11.2018 13:39 | Аутор: Министарство здравља

Испис Штампај страницу


Министарство здравља у протекле двије године постигло је значајне резултате и показало да је здравствени систем, сервис свих црногорских грађана, саопштио је ресорни министар Кенан Храповић.
Он је то казао на радном доручку са представницима медија, на коме су представљени резултати двогодишњег рада Министарства и планови за наредни период. 
Храповић је рекао је да је задовољан својим тимом, да су постигнути резултати значајни, као и да имају велику одговорност и за оно што није урађено и што планирају да реализују.
Он је казао да сваким даном расте број љекара у здравственом систему.
„Понос Црне Горе су и љекари и медицинско особље. Углавном се подразумијева се да они морају да одговоре на најбољи начин, а некада грешка или пропуст их ставља на стуб срама. То није добро јер сви они су посвећени послу да пруже најбољу могућу здравствену заштиту“, поручио је Храповић.
Он је указао и да расте повјерење грађана у институције здравственог система.
„Показујемо да здравствени систем постаја и јесте сервис свих грађана у Црној Гори“, казао је Храповић.
Одговарајући на питање новинара на ком нивоу здравственог истема уочава највеће присуство корупције, Храповић је одговорио да се ради о перцепцији корупције и да не уочава ни у једном нивоу иначе би то сигурно санкционисали.
Храповић је рекао да је систем спреман да се ухвати у коштац са корупцијом и адекватно односи према том проблему.
Он је рекао да Министарство није добило ни једно пријаву за корупцију, и да ће, ако је добију, прослиједити надлежним органима.
Како је навео Храповић, не смије се дозволити да „шачица“ љекара или медицинског особља угрози цијели здравствени систем и своје колеге.
„То нико у систему неће да дозволи и позивам јавно све који имају било какав доказ о коруптивним радњама, било кога у здравстевном систему, рачунајући и Министарство здравља, да то доставе и биће процесуирано истог дана. То вам веома одговорно тврдим“, казао је Храповић.
Говорећи о одласку љекара из Црне Горе, Храповић је рекао да је проблем одлазак свих струка и структура из државе, а не само љекара.
Он је саопштио да тренутно у црногорском здравственом систему ради 128 љекара из држава окружења.
Коментаришући случај злостављања пацијента на одјељену за судском одјељењу Специјалне болнице за психијатрију у Котору, Храповић је рекао да тај проблем познат и да су предузели одређене мјере и активности.
Он је казао да се активно ради на изградњи Затворске болнице у Заводу за извршење кривичних санкција (ЗИКС) и и да би она 2020. године требало да буде завршена.
„На тај начин ћемо трајно ријешити битање ових болесника, који су тренутно у Психијатријској болници Доброта. У том прелазном периоду, размишљамо о моделу груписања пацијената, који су из ЗИКС-а у једном павиљону у Доброти, како би их одвојили од других пацијената“, објаснио је министар.
Када је о нападима на љекаре ријеч, Храповић је поручио да сви морају да дигну глас.
„Морамо заштити наше љекаре, који часно и одговорно обављају свој посао. Не смијемо да дозволимо пијаним, или другим људима, који желе да добију медицинску његу, да вријеђају и нападају људе који им спашавају живот.“, рекао је Храповић.
Он је рекао да је против таквог понашања и на позвао све “да станемо на крај таквом понашању, да цијенимо наше докторе и медицинско особље”.
Генерална директорица Директората за хармонизацију прописа и међународну сарадњу у Министарству здравља, Слађана Павловић, казала је да је императив тог ресора јачање повјерења у здравствени систем и да је важно да се свешто раде у здрсватвеном исстему рефлектује кроз донос пацијент-љекар.
„Задовољан љекар значи и задовољан пацијент, а задовољан пацијент је најбољи показатељ ефикасности спровођења здравствених политика“, рекла је Павловић.
У здравственом систему Црне Горе ради 2.061 љекар, што значи да 3,3 љекара на хиљаду становника приближава државу европском просјеку (3,4).
У последње двије године одобрено је 150 специјализација и 20 супспецијализација, док су се са специјализације вратила 93 љекара.

„Ови млади људи ће у наредном периоду бити велика покретачка снага и носиоци реформских процеса, које планирамо за наредни период“, навела је Павловић.
Она је рекла да је за едукацију здравственог кадра, из државног буџета, обезбијеђено 1,4 милиона ЕУР, а да је кроз програм континуиране медицинске едукације већ едуковано 3,8 хиљада љекара.
Павловић је казала да је у протекле двије године, улагањем у кадар и опрему, смањена лист ачекања, повећан броје пружених услуга у општим и специјалним болницама, смањења количина медицинског отпада, а по први пут су урађене нове савремене интервенције.
Како је навела, у првих девет мјесеци ове у односу на претходну годину број пацијената који су упућени на лијечење ван Црне Горе смањен је за 600, чиме је направљена уштеду од два милиона ЕУР.
„Ипак, неке процедуре и даље није економски исплативо развијати у Црној Гори“, истакла је Павловић.
Према њеним ријечима, проширена су права осигурнаика када је ријеч о медицинско-техничким помагалима, а донесена је и нова листа љекова која садржи 1.156 љекова се издају на рецепт, односно на терет Фонда за здравствено осигурање.
Павловић је казала да је у наведеном периоду смањено издвајање из џепа грађана за акуповину љекова.
Она је навела да последња истраживања, која су спровели ЦЕДЕМ и Институт алтернатива, показује да повјерење грађана у институције здравственог система константно расте.
Црна Гора је на ранг листи Европског здравственог потрошачког индекса (ЕЦХИ) напредовала за девет мјеста са претпоследњег, 34 мјеста.
Павловић је казала да им све то даје вјетар у леђа да наставимо даље са планирнаим реформама.
„Реформи ће бити још. Иако је прошло дивје године за нас смо и даље на почетку реформских процеса“, истакла је она.
Генерална директорица Директората за економику и пројекте у здравству у Министарству здравља, Милица Шкиљевић, подсјетила је да је држава опредијелила 11,8 милиона ЕУР за набавку медицинске опреме у протекле двије године.
Од тога новца набављена је линеарни акцелератор, који ће до краја године бити пуштен у функцију, 3Т магнетна резонанца, ангиографски апарат, гама камера, 4 ЦТ скенера.
Шкиљевић је казала да је за реконструкцији и адаптацију објеката уложено 3,1 милион ЕУР. За адаптацију шест објеката кроз програм енергетске ефикасности уложено је пет милиона ЕУР, док ће додатних шест бити уложено за адаптицију 18 објеката.
Током протекле двије године, како је навела, умрежено је 167 приватних апотека, чиме је пацијентима омогућено да рецепте осим у апотекама Монтефарма могу реализовати у тим установама, затим 17 приватних здравствених установа и 27 испоручилаца помагала, као и 177 стоматолошких амбуланти.
Основан је Центар за аутизам, а у Клиничком центру извршена је експлантација пет органа.
Шкиљевић је рекла да је рад Министарства здравља у наредном периоду бити фокусиран на превенцију и најавила да ће почетком наредне године проширити скрининг карцинома дојке.
Она је казала да је обухват ванцинације дјеце повећан са 46 на 82 одсто, али да је Црна Гора још далеко од свјетског стандарда.
Шкиљевић је рекла да ће у наредном периоду уредити питање награђивања здравствених радника, професионалне одговорности љекара, односно осигурање од љекарске грешке, али и уредити начин обезбјеђења средстава за ријетке болести и скупа лијечења.
“Почећемо и са процесом акредитације здравствених установа и увођењем нових медицинских технологија”, додала је она.
Шкиљевић је рекла да ће у другој половини наредне године расписати тендер за набавку информационог система Клиничког центра, наставиће са структурирањем и стандаризовањем електронског здравственог картона.
Наредне године, како је планирано, уложоће додатних пет милиона ЕУР из буџета за набавку нове медицинске опреме.
Шкиљевић је казала да ће у израдњу клиника за инфективне болести и за дерматологију, као и опермање микробиолошке лабараторије уложити шест милиона ЕУР, односно да су добили из Брисела одговор да ће подржати тај пројекат.